Пријавите се путем Е-адресе

Наталитет као национална криза

Током 2018. у Јапану је рођено 921.000 особа, што је 25.000 мање него прошле године, док је 1,37 милиона умрло упркос напорима владе да охрабри породице да имају више деце.

 

 

Јапан је ове године забележио рекордан пад новорођених, показују најновији подаци који наглашавају проблем да држава губи битку у настојању да постакне већу стопу рађања.

Број новорођених достигао је најнижи рекорд у протеклих век и по тачније од 1899, навело је Министарство за здравство и благостање непосредно након усвајања имиграционог закона који ће поплочати пут за долазак стотина хиљада радне снаге из иностранства не би ли се изборили са најгором несташицом радне снаге у протеклој деценији.

У комбинацији са бројем смртних случајева ове године – највећим у послератном периоду 1,37 милиона, природни пад броја јапанске полупалције од 448.000 највећи је икада.

Подаци указују да је пред владом тежак задатак како би достигла циљ – а то је повећање наталитета до 2026. Актуелна стопа наталитета износи 1,43 одсто што је знатно испод 2,07 процената неопходних да се очува стабилном популациона стопа.

Премијер Шинзо Абе описао је демографску слику Јапана као националну кризу и обећао повећање броја места за бригу о деци и увођење других мера не би ли се охрабрили парови да имају већи број деце. Број деце која се налазе на листи чекања за дечији боравак повећан је већ трећу годину заредом што подстиче сумње у планове да би влада могла да обезбеди место за свако дете до априла 2020.

Јапански народ има импресивну дужину животног века – 87,2 године за жене и 81,01 година за мушкарце – што стручњаци приписују редовним медицинским прегледима, универзалном здравственом осигурању и те јапанској традиционалној исхрани са ниским садржајем масти.

Ипак, очекивања су да ће услед пораста броја старијег становништва доћи до невиђеног притиска на здравствене и социјалне службе у наредним деценијама. Јапан има највећи проценат старијег становништва старости између 65 и више у свету, а за њим следе Италија, Португал и Немачка. Национални Института за становништво и социјална истраживања у Токију процењује да више од 35 одсто Јапанаца биће старости 65 година и више до 2040.

У нашем ближем окружењу највише умрлих је у Бугарској, док је најмање у Ирској. Тамо и где је забележен позитиван пораст становништва то је захваљујући приливу миграната. Са готово 83 милиона становника, што је више од 16 одсто популације читаве Унија, Немачке је најмногољуднија земља чланица, за којом следе Француска са 67,2 милиона, Велика Британија са 66,2 милиона, Италија 30,5 милиона, Шпанија 46,7 милиона па Пољска 38 милиона.

Број становника за годину дана порастао је у 19 држава ЕУ, а опао је у девет, показују такође подаци Еуростата. Највећи “скок” бележи се на Малти – 32,9 на хиљаду становника, потом у Луксембургу 19, Шведској 12,4, Ирској 11,2 и на Kипру 11 на хиљаду становника. С друге стране, највећи проценат смањења броја становника био је у Литванији, Хрватској, Летонији, Бугарској и Румунији.

Током 2017. у ЕУ рођене је 5,1 милион беба што је скоро 900.000 мање него претходне године. Највећи проценат рођених био је у Ирској, а најнижи у Италији. Иза Ирске следе Шведска, Велика Британија и Француској, док је најмањи број после Италије у Грчкој, Португалији, Шпанији, Хрватској и Бугарској.

Насупрот томе, регистровано је 5,3 милиона смртних случајева – 134.200 више него претходне године. Ирска, Kипар и Луксембург имали су најмањи број умрлих по глави становника, док је највише било у Бугарској, Летонији, Литванији, Мађарској, Румунији и Хрватској.

Земље Балкана и средњоисточне Европе, такође су угрожене падом наталитета, показује истраживање Јуроњуза. Готово цела средња и источна Европа од 1990. остале су без око 20 милиона становника. Литванија и Летонија, на пример, изгубиле су четвртину популације, Румунију је напустило 17 одсто становништва, а у првих десет година чланства у ЕУ Пољска је остала без два милиона становника.

Према процени УН-а, најбржи тренд смањења становништва на свету биће у средњој и источној Европи и идућих неколико деценија због исељавања и ниске стопе рађања деце. Најугроженије земље су Летонија, Бугарска, Молдавија, Украјина, Хрватска, Литванија, Румунија, Србија, Пољска и Мађарска.

Ни у Србији није светлија ситуација. Подаци су такви да упућују да ће број становника у Србији опасти на 5,5 милиона до 2041. што је пад од чак 23 одсто у односу на статистику из последњег пописа становништва 2011. Подаци УНИЦЕФ-а такође показују и да је број деце у периоду од пет година (2011. до 2016. )смањен за готово 40.000,док су предвиђања да ће укупан број становника опасти на 5,5 милиона до 2041.

СТИМУЛАНСИ

За разлику од западноевропских земаља, које се значајно ослањају на имиграцију, земље са истока Европе покушавају да реше проблем природним прираштајем и финансијским подстицајима. То, међутим, не даје очекиване резултате или боље рећи, даје скромне резултате.

За ревитализацију је потребна добра социјална политика и стварање подстицајне инфраструктуре, улагање у децу и младе, јер ако се у њих не буде улагало, онда ће и економија бити на издисају.

Поједине земље покушавају да кроз разне акције, пароле, слогане промовишу рађање деце. Kрајем прошле године, министар здравства Пољске, земље која уз Португал има најнижу стопу фертилитета (број рођене деце по жени), објавио је „духовити“ видео на YоуТубе у којем охрабрује грађане да се „множе као зечеви„.

Последњи пакет пољске владе са краја 2016. под називом „Фамилy 500+“, укључује накнаду од 500 злота (14.000 динара) за свако дете до 18 година, једнократне накнаде за свако новорођено дете, као и исплате у износу породиљске накнаде и онима који не раде.

И председник Мађарске Виктор Орбан има своје методе. Годину која је на измаку прогласио је „годином породице“. Једна од донетих мера је да се младим паровима даје 60.000 евра за станове, потом је смањио ПДВ на новосаграђене куће са 27 на пет одсто.

„Где има места за двоје деце, има и за троје, и за четворо„, казао је једном приликом Орбан. Свакој жени у Мађарској која има студентски кредит, ако роди двоје деце, дуг смањује за 50 одсто, ако роди троје или више деце, дуг ће бити потпуно избрисан. Родитељима који имају више од троје деце умањује се кредит за стан, граде се нови вртићи, а у припреми је и оснивање центра за демографско истраживање који ће се бавити питањем како повећати број становника. План Мађарске је да стопа фертилитета до 2030. досегне од 2,1 одсто колико је потребно за природно обнављање становништва (сада је на 1,49 одсто).

У суседној Румунији политичари покушавају да реше проблем новцем, односно породиљским накнадама па су правила надопуњавали већ 14 пута. Према последњим изменама са краја 2017. те накнаде износе 85 одсто просечне плате, највише до 1.825 евра, а могу да се користе пуне две године, у неким случајевима и дуже. Родитељи који одлуче да се раније врате на посао имају право на месечни бонус у износу од 50 посто плате.

Од 1. јануара сва прворођена деца у Русији добијају „председничку плату“. Подршка младим породицама постаје дугорочни светски тренд. Русија уводи мере за стварање одличних услова за раст демографских показатеља. На нови закон који предвиђа социјална давања за оне који су први пут постали родитељи, председник Путин је недавно ставио свој потпис.

Просечна сума ће износити око 10.500 рубаља и биће додељивана онима чији су приходи мањи од износа једне и по месечне потрошачке корпе. У оквиру ове стратегије држава ће уложити огроман новац за обезбеђивање готово свега што је потребно за рађање деце, али и за даљи квалитетан развој нових генерација. У првом реду, то се односи на отварање великог броја здравствених установа за негу мајки и деце.

Најпре су на листи неонатални центри, захваљујући којима је значајно смањена смртност новорођенчади и мајки. Потом је ту и реконструкција дечијих поликлиника широм Русије, за шта је до 2021. године из буџета предвиђено десет милијарди рубаља.

У Русији ће се у наредне две године појавити и више од 326.000 места у јаслицама.

Од 1. јула 2018. и у Србији је почела примена мера за подстицај рађања – за треће дете родитељи месечно добијају 12.000 динара у наредних десет година, а за четврто 18.000 динара. За право дете следи једнократна помоћ у износу од 100.000 динара а за друго 10.000 динара месечно у току две године.

Једна од подстицајних мера која ће почети да се примењује јесте и то да жене које су родиле дете у поступку вантелесне оплодње имају право на још три покушаја о трошку државе за рађање другог детета.

За реализацију мера популационе политике 2019. ће из државног буџета бити дато 650 милиона динара, што је за 150 милиона динара више него ове године, недавно је најавила Славица Ђукић Дејановић, министарка без портфеља, задужена у Влади Србије за демографију и популациону политику.

Извор

2019-01-03T15:09:19+00:003. јануара 2019|